Vučić se hvali, slavodobitno podnoseći ostavku, kako je on najuspešniji predsednik u istoriji. Istog dana je devetoro Srba uhapšeno u Zubinom potoku, gde do 2012. godine i do njegovog dolaska na vlast takozvana kosovska policija nije smela ni da pomisli da stupi nogom na prostor severa Kosova. A to da što se svojim „uspesima“ hvali predsednik u čijem mandatu je ubijeno 16 ljudi i koji mandat zavrašava tako što niko nije odgovarao za taj zločin ostaće zauvek zabeleženo u istoriji besčašća i kao velika sramna mrlja u istoriji Srbije. Zato na ovim izborima svi za 3, da nam se nikada više ne ponove ovako "uspešni" mandati! Studentska lista mora da pobedi ovo zlo!

Čestitam studentima i kandidatima proglašenje liste! Čestitam na borbi, upornosti i doslednosti koja je dovela do trenutka da prvi put od 2012. imamo proglašenu listu koja može konačno da oslobodi Srbiju kriminalnog štetotičinskog režima. Sada samo hrabro DO POBEDE! TROJKA ZA POBEDU CELE SRBIJE! 3️⃣⛹️‍♂️

Na danas raspisanim izborima Socijaldemokratska stranka i ja lično podržaćemo studentsku listu i stavljamo na raspolaganje sve naše resurse toj listi. Nijedan opozicioni glas ne sme biti bačen, jer na ovim izborima se odlučuje o opstanku naše države i društva! Zato je prevazilaženje svih podela i razlika među protivnicima režima pitanje elementarne odgovornosti prema budućnosti Srbije. I zato je od presudnog značaja da se svi opozicioni akteri pametno ujedine kroz koordinisano i organizovano stavljanje svih naših resursa u službu pobede nad Vucićevim režimom. Samo dogovorom za istim stolom možemo doći do zajedničkog cilja, umesto do rasipanja glasova i novih podela. U isto vreme od odluka koje opozicioni akteri donesu videće se i da li nam je taj cilj stvarno zajednički ili je svih proteklih godina ključni problem bio kreiranje atmosfere od strane režima u kojoj građani nisu mogli razaznati lažnu od prave opozicije. Vreme je za istinu. VREME JE ZA POBEDU!

Predsedništvo SDS potvrdilo odluku da ćemo na predstojećim izborima podržati studentsku listu. Podsećamo da je odlukom Glavnog odbora SDS prva opoziciona stranka koja je podržala studentsku listu,odmah nakon što su studenti uputili zahtev za izborima. n1info.rs/vesti/predsednistv…

A kada je počelo smrtonosno dejstvo brže-bolje su optužili mrava da je ustvari on napravio insekticid, dok je cvrčak i dalje tvrdio da je bio u pravu, a muva tražila nova lica. Istorija jedne političke tragikomedije u dve slike…

Poslednjih dana slušamo Vučića kako se ponovo hvali najvišom stopom rasta u Evropi, baš kao što je to radio u svim kampanjama od 2012. do danas. Pre njega je to tako radio i Milošević, u vreme ekonomskog kraha zemlje. Neverovatan je obim statističkog baljezganja naprednjačke vlasti, a svima koji ne razumeju masovnu psihologiju i osnove ekonomije je još neverovatnije da veliki broj građana Srbije u ta baljezganja veruje. Dakle, srpska ekonomija nema organski rast već veštački podstaknut investicijama u EXPO, koje dolaze iz novih zaduženja. Te investicije neće podstaći razvoj srpske privrede i rast životnog standarda građana, već njihovu novu zaduženost koju im Vučić uz talambase svog propagandističkog zločinačkog udruženja prodaje kao bolju budućnost. Jedino će bolju budućnost imati kriminalci iz njegovog sistema koji će dobiti građevinske i druge poslove bez tendera, jer im upravo EXPO to omogućuje. Važno je da svi naši građani razumeju da niti imamo stvarni rast privrede, niti stvarne investicije, niti stvarni rast životnog standarda. Umesto toga imamo vlast koja laže građane i stalno podiže jaz između siromašnih i bogatih, tako da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Najtragičnije je što se takvom politikom razara samo društvo, dok su glavni podržavaoci Vučićeve politike upravo najbogatiji i najsiromašniji delovi našeg društva. Ovi prvi zato što im je sve bolje, a drugi jer im se najodvratnijom manipulacijom deceniju i po prodaje nada da će im sutra biti bolje. Zato je naša obaveza da spasavamo srpsko društvo od tog zla koje njime vlada!

Pre manje od dve godine u trenu je u Novom Sadu 16 ljudi izgubilo živote. Među njima su bila i deca, čiji životi su prekinuti zbog bahatosti i korumpiranosti naprednjačke vlasti. Pre pada nadstrešnice ta vlast je slavila kao veliki uspeh rekonstrukciju tog objekta, a Vučić ga je slavodobitno svečano otvarao. Nakon što je 16 života brutalno prekinuto pod betonom te iste zgrade, vlast ovih dana organizuje predizbornu kampanju kao narodno veselje pod šatorima. Pred izbore za koje se studenti, opozicija i građani bore od kada je korupcija vlasti odnela živote, umesto utvrđivanja odgovornosti za smrt 16 ljudi, gledamo paradu šunda i kiča, obesna slavlja, šatore bezumlja i jata pevača koji se smenjuju u ovoj morbidnoj cirkuskoj predstavi. Vlast pokušava kontrom narodnog veselja spram smrti da otupi svest građana da ovo nisu obični izbori. Pokušavaju da se zaboravi da ovo nije predizborna kampanja, već odlučujući trenutak koji se tiče opstanka ne samo naše države i društva, već elementarnih civilizacijskih vrednosti i kolektivnog morala. Nakon svega što smo prošli devedesetih godina i nakon svega što smo uradili da normalizujemo naše društvo do 2012. godine, jezivo je u 21. veku u Evropi gledati u našoj Srbiji one urlike pod šatrama, potpunu regresiju vrednosti društva, onu želju za opstankom na vlasti po bilo koju cenu. Od ključnog značaja je da na to gledamo kao opasnu anomaliju, da ne dozvolimo da se to ikada i na bilo koji način normalizuje i ponovi, da nikada ne otupimo do te mere da količina tih scena postane nešto što prihvatamo kao neminovnost i pred čim sležemo ramenima. Svaki taj pevač koji skače na tu binu ne sme ostati upamćen kao podržavalac određene političke opcije, što bi bilo legitimno. Od 1. 11. 2024. godine ovo nije više pitanje političkog, već ljudskog opredeljenja. Zato to nije pitanje podržavanja političke opcije, već zla. Ti pevači ne pevaju u kampanji - oni pevaju na ruševinama betona ispod kojih je 16 nevinih života. Oni pevaju na ruševinama razorenog društva, okupirane zemlje, laži, obmana, ucena, nasilja. Ako se u ovom trenutku ne mobilišu sve snage u našoj zemlji samo ka jednom cilju - opstanku Srbije, naša zemlja će cela postati ta ista morbina šatra u kojoj će se kriminal, smrt, razaranje i rasparčavanje zemlje nazivati "opštenarodnim veseljem". Svaki građanin danas nosi istorijsku odgovornost za to. I ne bori se režim samo za vlast. Oni se bore za opstanak svega stečenog tokom vlasti. Ni za njih ovo nije pitanje političkog opredeljenja. Zarad opstanka sopstvenih interesa, do krajnjih granica su ugrozili opstanak Srbije. Zato ni za njih ovo nisu nikakva narodna veselja - pod tim šatrama, ispod svih tih podignutih ruku uz patriotske pesme samo je njihov strah i očajnički pokušaji da se izvuku i ovaj put. I ne zanima me šta mislite o meni ili bilo kom političaru. Situacija u kojoj se Srbija nalazi je daleko iznad toga. Umesto mora komentara ispod ove objave u kojima će se utrkivati botovi i obmanuti građani ko je veći sudija, a ko veći lažov, danas je važno samo koju stranu istorije ćete odabrati. Budućnost Srbije zavisi od svakog od vas. Od svakog glasača, svakog opozicionog aktera, svakog ČOVEKA. Decenijama sam u politici i borio sam se protiv ovog istog režima pod različitim nazivima. Gubio i pobeđivao. I zato znam koliko lako skrenemo s puta pod uticajem laži i obmana, ali znam i koliko snage ovaj narod ima da se probudi u istorijski odlučujućim trenucima. Građani Srbije, vreme je!

Sve imamo za pobedu osim ključnog - političke organizacije i političkog rešenja. Stotine hiljada ljudi se podiglo na ulicama širom Srbije nakon što je u trenu nestalo 16 života zbog korupcije i bahatosti kriminalne vlasti. Ta energija zahteva politički epilog i stvarne promene. 15 godina imamo amaterizam opozicione borbe-prekid tog amaterizma je danas pitanje odgovornosti prema opstanku naše države i našeg društva! O ovoj i drugim aktuelnim temama govorio sam juče u emisiji #MeđuNama #NovaS ⬇️ piped.video/be3OGL68154?si=jIlN…

Na The Economist 30th Annual Government Roundtable, koji se održava u Atini, o sledećim koracima Evrope između geopolitike, ambicija i proširenja EU govorio sam na panelu na kom su učestvovali Ahmet Davutoglu, bivši premijer Turske, Robert Habek, bivši vicekancelar Nemačke, Tasos Chatzivasileiou, zamenik ministra spoljnih poslova Grčke i Ana Diamantopoulou, predsednica DIKTIO – mreže za reforme u Grčkoj i Evropi i bivša evropska komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednakost.

Što se tiče jučerašnjeg još jednog gebelsovsko-naprednjačkog pira, osim što je jasno da je Vučić juče najavio kandidaturu za premijera, važno je osvrnuti se na još nekoliko stvari. Prvo, u onome što je nazvao svojim poslednjim obraćanjem kao predsednika države nijednom rečju se nije osvrnuo na to da je u vreme njegovog mandata, nadstrešnica rekontruisana pod njegovom vlašću UBILA 16 NEDUŽNIH LJUDI. On i dalje priča o platama, penzijama i putevima, kao da nije nestalo 16 života i kao da nismo u situaciji da do sada niko nije odgovarao za taj zločin! Sve vreme režim pokušava da nas vrati na polje regularne politike, na teren uobičajene predizborne kampanje u kojoj iznose svoje uobičajene laži o navodnim uspesima, ekonomskim tigrovima i istorijskim poduhvatima. Ovo nije regularna kampanja, ovo nije više polje ni samo politike - ovo mora biti i ostati iznad svega borba za pravdu za 16 izgubljenih života i borba za državu u kojoj se takva tragedija više nikada ne sme desiti zbog osione, bahate i koruptivne vlasti. Drugo, dok zbog toplotnog talasa cela Evropa otkazuje skupove i vlasti preduzimaju mere da štite zdravlje građana, Vučić organizuje najveći skup u slavu kulta njegove ličnosti. To je apsolutna neodgovornost, ali i direktan pokazatelj da je njemu lična promocija iznad zaštite zdravlja i života građana. Pa onda ni ne čudi ni što je došlo do tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, čija rekonstrukcija se iz istih razloga požurivala - u svrhu političkog marketinga Vučića i njegovog režima. I na kraju, iako svih ovih godina Vučić sve vreme sam sebe hvali, juče je u disciplini samohvaljenja dostigao vrhunac. Nije zapamćeno da je neki predsednik išao baš dotle u samohvaljenju da sam sebe naziva visokim kao jablan i čvrstim kao stena. On je juče bukvalno sam sebi i o sebi održao govor. Sva ova tri aspekta su zapravo jedan - narcizam, kult ličnosti i želja za vlašću iznad svega, pa i ljudskih života. Zato ispred nas nisu izbori, već finalni politički, ali i civilizacijski test. Srbija se nalazi na raskrsnici na kojoj bira između sopstvenog opstanka i opstanka ovog režima.

U jutarnjem programu Pinka od jutros sve vreme upotreba mog intervjua iz Jadovna za nezapamćeni festival laži i beščašća i izvrtanje mojih reči. Posebno je sramno što upravo intervju sa komemoracije žrtvama ustaških zločina koriste da bi upućivali najgnusnije optužbe kako negiram srpske žrtve. Idu i dotle da insinuiraju kako bih išao i na Tompsonov koncert, koji sam inače najsnažnije osudio i pozvao EU na reakciju. Gebelsoidi i protuve, povod koji ste sada našli da sipate izlizane laži o meni i vremenu moje vlasti je intervju sa mesta na kom su od strane ustaških monstruma mučki ubijeni moj deda Strahinja Kićanović i članovi njegove porodice. Govorite iz iste kuhinje iz koje su se slale gnusne i morbidne laži da mi je deda Jure Francetić. Da, taj isti deda kog su ustaše ubile oni u čije ime iznosite sve ove laži nazivali su ustašom. HULJE BEZ TRUNKE ČASTI! A inače, kada se iznose laži o tome ko je Vučićev otac, to je onda drama. Kada su se iznosile laži o tome ko je moj deda, ne da se ćutalo, nego je ta laž upravo iz njihovog tabora i došla. Takvim lažima i licemerjem je okovana i svaka ova reč koju iznose o vremenu naše vlasti. O odnosu prema Srbiji u ovakvim emisijama govore oni koji naše studente i građane nazivaju ustašama! Pa upravo takvo etiketiranje je promocija ustaštva - srpske studente vlast u Srbiji da naziva ustašama, toga se ni Pavelić nije setio. On da može danas to etiketiranje da vidi, aplaudirao bi Vučićevom režimu. A sada nastavite sa takvim lažima i u ovoj emisiji, da vidimo koliko tužbi će biti do kraja ove gebelsovske emisije. A što se tiče Sarapine opsednutosti Severinom, stvarno je krajnje vreme da mu to neko pogleda, jer deluje da mu se stanje iz jutra u jutro pogoršava.

Otac moje majke, moj deda Strahinja Kićanović i njegov brat Dušan odmah po osnivanju genocidne ustaške NDH 1941. godine, internirani su u kompleks logora Gospić-Jadovno-Pag. U logoru Jadovno mučki su ubijeni od strane ustaških zločinaca, zajedno sa desetinama hiljada Srba. Danas na komemoraciji u Jadovnu odao sam počast ne samo svom dedi i njegovom bratu, već i svim žrtvama ustaških zločina. Sećanje na ove zločine i tišina iznad jama i mesta na kojima su bili logori moraju uvek biti glasniji od svih ustaških i fašističkih pirova, koji se, nažalost, povampiruju i danas. Samo tako se u budućnosti možemo štiti od ponavljanja tragedija iz prošlosti. Zato Hrvatska danas ne sme da ćuti dok stotine hiljada njih peva na Tompsonovom koncertima. Zato osude parola poput “za dom spremni” moraju uvek biti snažnije od tih urlika koji pozivaju na najveće zlo i mržnju u ljudima. Zato ni osude iz Evropske unije takvih događaja ne smeju biti sporadične i stidljive, već izrečene zvanično, jednoglasno i kroz najsnažnije sankcionisanje. Pitanje odnosa prema ustaškim zločinima nije političko pitanje - to je pitanje određenja prema civilizaciji i još više prema tome kakvi smo i da li smo ljudi. Svako relativizovanje genocida koji je počinjen nad Srbima predstavlja relativizovanje razlike između dobra i zla. Pamtimo da se nikada ne bi ponovilo.

Novi predstava u gebelsovskom teatru apsurda - Više javno tužilaštvo najoštrije osuđuje upotrebu sopstvenih izjava! Pri tom, naravno, menjaju iskaz naknadno shvatajući šta znači poruka "niko se neće izvući" upućena prema četiri definisane grupe, među kojima su i građani i studenti koji su otišli na pregled zbog tegoba koje su imali nakon 15. marta. Gospodo iz tužilaštva, dakle, smatrate da je neprimereno kada vam neko kaže da se nećete izvući i da ćete odgovarati. A zamislite kako je tek neprimereno kada vi kao institucija sile ove države tim istim rečima pretite nedužnim građanima u montiranim procesima. I kada to činite kao sledbenici aktuelne vlasti, a ne kao stvarno nezavisni predstavnici države. I neverovatno je da u trenu zaboravljate da takvom pretnjom kršite osnovne postulate svoje profesije i vršite krivično delo zloupotrebe položaja. Dok god u ovoj zemlji ne budu svi jednaki pred zakonom - i državnici i tužioci i policajci i sudije i svi drugi građani, Srbija neće biti normalno društvo. Bio sam na sudu i kao predsednik, davao sam izjavu u pokušaju montiranog procesa i kao bivši predsednik, a spreman sam i sada za to. Samo ne zaboravite da se ništa ne zaboravlja i da će vreme za pravdu doći. danas.rs/vesti/politika/tuzi…

Pretnje o procesuiranju građana i studenata samo zato što u nekom zapisniku plenuma, između ostalog, piše da bi Brisel odgovorio na upotrebu zvučnog topa predstavlja klasično gebelsovsko montiranje procesa! Pa evo, gebelsoidi, krenite od mene! Među prvima sam reagovao na napad na građane koji je mogao da izazove stampedo sa stotinama mrtvih. Doduše, nisam tvrdio da je upotrebljen zvučni top, već da po svemu što smo videli i čuli je izgledalo da je upotrebljeno neko mnogo ozbiljnije sonično oružje. Podsećam da sam se tim povodom zvanično obratio i Ujedinjenim nacijama. Pošto tužilac bezočno preti da se “niko neće izvući” pozivam ih da krenu od mene. I poručujem da mogu da montiraju procese koliko god im je volja, ali su upravo oni ti koji se na kraju “neće izvući” kada istina izađe na videlo. A taj trenutak je blizu. I neposredno pred Peti oktobar su očajnički pribegavali ovakvom montiranju procesa. U jednom takvom procesu mi je pretila višedecenijska kazna zatvorom i jednako kao danas su bili progonjeni oni koji su se borili za pravdu. O zvučnom topu govore da bi skrenuli pažnju sa činjenice da je manje bitno koje oružje ili tehnika su upotrebljeni tu noć - ključno je da je izazivan stampedo koji je mogao da ima nesagledive posledice. A tužilac koji učestvuje u ovom montiranom procesu i preti studentima i građanima koji su tu noć doživeli traumu biće za to kad tad uhapšen. I njegovim rečima - neće se izvući. Ni on, ni svi koji učestvuju u ovom gebelsovskom zlu.

Rovshan Muradov was a unique figure in the sphere of international politics. When he first approached me in 2012 with the idea of establishing @NizamiGanjaviIC in Baku, he did not present me with a project, but with his dream. Today, thanks to him, NGIC is one of the most influential global think tanks, with significant impact across all spheres of international relations. As the driving force behind NGIC, Rovshan was able to establish contact with every leader and every country in the world, while always firmly upholding the principles and mission of our organization. In the international arena, Rovshan was not only one of my closest associates, but also one of my dearest friends. Through immense dedication driven not only by work, but also by the passion of a man who invested all of his life’s energy, he entrusted NGIC with the responsibility to preserve his memory and continue the mission he began. Through the way he represented Azerbaijan and through his love for his country, Rovshan earned special recognition also from his homeland and secured his place in its history. Rovshan introduced the entire world to Azerbaijan. Thank you for your tremendous commitment to achieving the noble goals of our NGIC. Thank you for bringing together, through your vision and energy, not only a think tank, but also a political family of all of us who had the privilege of working with you. Thank you for always being there as a true and sincere friend. Rest in peace, my friend.

Mićunov život je zapravo istorija utemeljenja demokratije u Srbiji. Put ispunjen velikim nepravdama i još većim borbama za pravdu. Posebno danas je važno razumeti i spoznati taj put. U obraćanju na komemoraciji sam se oprostio ne samo od utemeljivača demokratije u našoj zemlji, već i od čika Mićuna, pored kog sam rastao od svoje osme godine. Odlaze najbolji…ali i ostavljaju lekcije i smernice za put ka svetlu u budućnosti. Počivaj u miru, čika Mićune!

Otišao je Dragoljub Mićunović…naš Mićun. Večiti borac za demokratiju, profesor, filozof, levičar, šahista, matematičar, zvezdaš. Bio je prvi predsednik Demokratske stranke nakon obnove njenog rada i prvi predsednik Skupštine nakon petooktobarskih promena. Nosio je na svojim leđima torturu Golog otoka koji je preživeo tek punoletan, studentski bunt šezdeset osme i osvetu tadašnjeg režima, isterivanje sa posla, egzistencijalne pretnje i sve ono što je stajalo na putu njegove velike borbe za demokratiju. Njegovi govori o slobodi bili su veliki zato što je uvek stajao uspravno pred svakom silom, ne pitajući za cenu. A uvek se radilo o životu ili smrti. Bez Mićuna, u ovoj zemlji ne bi bilo ni tračka demokratije, ni one Demokratske stranke za koju smo se decenijama životom borili i pre nego što je ponovo nastala. Mićun ostaje sa nama u svakoj borbi za slobodu, demokratiju i dostojanstvo Srbije.

Poslednji nastupi Aleksandra Vučića, uključujući naravno i današnji, pokazuju da situacija u zemlji postaje sve dramatičnija. Kao država i društvo se približavamo bezizlaznoj situaciju u kojoj je na čelu države čovek koji ulazi u patetične sukobe sa Crnom Gorom, nakon što već godinama razara odnose sa Hrvatskom i BiH. U isto vreme, pod vlašću SNS-a nosilac jedne od najznačajnijih funkcija u policiji učestvuje kao posrednik između dva kriminalna klana, a predsednik države obaveštava ima li ili nema tela ubijenog čoveka u tom “posredovanju”. To je direktno svedočanstvo o tome da pod ovom vlašću nijedan građanin u Srbiji ne može da se oseća sigurno i da mi više praktično ni nemamo institucije države. Doduše, to je bilo kristalno jasno od trenutka kada smo saznali da kriminalci koji obezbeđuju inauguraciju predsednika u međuvremenu melju ljude u mašinama za mlevenje mesa. Predsednik koji se danas hvali kako sam piše tekstove koje potpisuje - nečega predsednik jeste, ali to nešto odavno na državu ne liči. Smena Vučićevog režima je pretpostavka opstanka Srbije!

Rukovodstvo EPS-a i Ministarstvo energetike, pod vođstvom Živkovića i Ðedović-Handanović ponovo na primeru Dragoslava Ljubičića na velika vrata uvodi oblik borbe protiv predstavnika sindikata kao u vremenu Slobodana Miloševića! Oni naprosto ne razumeju suštinu radničkih prava i vrednosti, koji su zagarantovani po svim konvencijama iz oblasti zaštite sveta rada. Umesto da na kritički komentar o trenutnom funkcionisanju sistema ( od koga zavisi funkcionisanje čitave zemlje) svog radnika i sindikalnog aktiviste Dragoslava Ljubičića odgovore argumentima, oni ponovo odgovaraju pretnjom otkazom! Takav način upravljanja EPS-om nas je već jednom doveo do energetskog kolapsa u vreme njegovog prethodnog rukovodstva. I tada je upravo Dragoslav Ljubičić @belcho1311 , koji je i generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, prvi ukazao na moguće ispadanje blokova i slom EPS - koji se i desio! Današnje rukovodstvo naše najveće državne kompanije i resorno ministarstvo nisu naučili lekciju i ponovo nas vode u sunovrat. I to nije samo put ka sunovratu energetskog sistema, već i demokratije! Puna podrška Dragoslavu! Izborićemo i ovu bitku - DO POBEDE!