„ЈЕДНОГА ДАНА ЋЕМО РЕЋИ: РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ ДРЖАВА“ Милка Тошић, ратни репортер, у подкасту „Отаџбина“, у недјељу 11. октобра од 19 часова, на Youtube каналу Меморијалног центра Републике Српске и платформи Spotify.

ДИРЕКТОР МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДЕНИС БОЈИЋ О ИЗЛОЖБИ У ЧИКАГУ

КАКО ЈЕ ЧИКАГО РЕАГОВАО НА КАМПАЊУ „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“

Изложба „Упознајте српско страдање“ представљена је у Чикагу, гдје су дигитални садржаји Меморијалног центра Републике Српске приказани на више фреквентних градских локација, а потом и код Саборног храма Светог Васкрсења Христовог, гдје је Светој архијерејској литургији присуствовао велики број припадника српске православне заједнице. Пролазници су застајали, фотографисали приказане садржаје, читали свједочанства и имена жртава, а поједини су разговарали са екипом Меморијалног центра и износили своје утиске. Тако је изложба, изван простора у којем се окупља српска заједница, дошла и до људи који су се са њеним садржајем први пут сусрели управо на улицама Чикага. Посебан дио представљања одржан је испред Саборног храма Светог Васкрсења Христовог, једног од важних мјеста окупљања Срба у Чикагу. Великом броју вјерника и припадника српске заједнице изложба је представљена након Свете архијерејске литургије, коју је служио Његово Високопреосвештенство архиепископ новограчанички и чикашки и митрополит средњезападноамерички Лонгин.  У својој бесједи Митрополит Лонгин говорио је о значењу Крста, подсјетивши вјернике да је наша историја страдања нераскидиво везана за Крст који поштујемо.

Филм „Једини“ аутора Дениса Бојића освојио је Grand Prix на 11. Фестивалу духовно-документарног филма хришћанске културе у Зајечару, који је одржан од 3. до 10. септембра 2026. у организацији Епархије тимочке. Grand Prix додијељен је одлуком жирија Фестивала, а диплому је потписао Митрополит тимочки. Филм „Једини“ говори о животу Велинка Трбића, хероја Одбрамбено-отаџбинског рата, једног од најтежих ратних војних инвалида Војске Републике Српске. „Једини“ је потресна прича о човјеку који је тешко рањен снајперским хицем у главу. Након буђења из коме, са дијагнозом спастичне квадриплегије, Велинко Трбић постаје симбол неуништиве воље, људског достојанства и примјер безусловне љубави породице те стварања Републике Српске. „Једини“ је реализован у продукцији Меморијалног центра Републике Српске, уз подршку Аудио-визуелног центра Републике Српске. Након премијере у Бањалуци, филм наставља да обилази публику широм региона и свијета. Фестивал хришћанске културе, који Епархија тимочка организује једанаесту годину заредом, окупља учеснике и публику око садржаја посвећених хришћанској култури, духовности и умјетности

УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ - ИЗЈАВЕ ИЗ ВАШИНГТОНА

Кадрови са изложбе „Упознајте српско страдање“ Меморијалног центра Републике Српске, представљене у „Rayburn House Office Building“ у Конгресу Сједињених Америчких Држава. Изложба доноси документа, свједочанства и историјске чињенице о страдању српског народа током 20. вијека и дио је међународне кампање чији је циљ да о овој теми упозна публику широм свијета.

Шта значи представити изложбу „Упознајте српско страдање“ управо у америчком Конгресу? О значају вашингтонске поставке говоре српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, бивши амерички конгресмен Боб Мекјуан и директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић.

Меморијални центар Републике Српске представио је у Конгресу Сједињених Америчких Држава изложбу „Упознајте српско страдање“, отварајући у једном од најважнијих политичких центара свијета простор за документа, свједочанства и историјске чињенице о страдању српског народа.

„ПОМОЛИО САМ СЕ БОГУ И РЕКАО ДА МИ ПОМОГНЕ ДА ОДЛУЧИМ“ „Докторе, хоћу ли преживјети?“ — било је то питање које је доктор Драган Костић током рата слушао од својих рањеника. Као хирург Санитетског батаљона Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске, 1992. године учествовао је у формирању ратне болнице Семешница, надомак линије фронта. Деветнаест мјесеци радио је у условима у којима је свака минута била важна. Послије Семешнице наставио је рад у Бањалуци, гдје су стизале стотине рањеника, а рат му је посебно тешко пао када је страдао његов родни Мркоњић Град. Како се у болници удаљеној мање од километра од непријатељских положаја спасавају људски животи? Како хирург одлучује коме ће првом помоћи када истовремено стигну тешко рањени? У подкасту „Отаџбина“, доктор Драган Костић, у недјељу 20. септембра од 19 часова, на Youtube каналу Меморијалног центра Републике Српске, платформи Spotify и друштвеним мрежама

СА 18 ГОДИНА, ДАО ЈЕ ЖИВОТ ЗА ОТАЏБИНУ: У Драгочају код Бањалуке, за Меморијални центар Републике Српске, у 87. години живота, мајка Милка Толимир свједочила је о свом сину Синиши, који је у Одбрамбено-отаџбинском рату погинуо са осамнаест година.

СРПСКИ НАРОД НЕ ТРЕБА НИЧИЈЕ ОДОБРЕЊЕ ДА ГОВОРИ О СВОМ СТРАДАЊУ Када нема аргумента против жртве, напада се институција која је проговорила умјесто ње. Меморијални центар Републике Српске одбацује покушаје да се Међународна мултимедијална кампања „Упознајте српско страдање“ представи као политичка провокација, пропаганда, полуистина или негирање страдања других народа, као што се то наводи у појединим реаговањима бошњачких представника. Српским жртвама се декларативно признаје право на пијетет, али само ако се њихово страдање уклопи у унапријед задати политички оквир. Све изван тог оквира проглашава се пропагандом, ревизионизмом или политичком манипулацијом. То није универзално поштовање жртава. То је захтјев да један народ за право на сопствено памћење прво затражи туђу дозволу. Кампања „Упознајте српско страдање“ није енциклопедија свих ратова и свих жртава на простору бивше Југославије. Она има јасно одређену тему: страдање српског народа током 20. вијека: у Првом свјетском рату, у Геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, страдање српског народа током ратова деведесетих година на простору бивше Југославије. Свако ко разумије природу меморијалних институција зна да тематска усмјереност није исто што и порицање других жртава. Нико озбиљан, ни при здравој памети, неће тврдити да меморијална институција негира туђу жртву само зато што говори о сопственој теми. Зашто би онда једино српско памћење морало да носи политичку фусноту, извињење и потврду идеолошке подобности прије него што се појави у европском јавном простору? У кампањи не тражимо да српске жртве буду изнад било чијих. Тражимо да не буду испод других. Говоримо о људима који су имали име, презиме, породицу, кућу и живот. О дјеци, цивилима, војницима, прогнанима, заробљенима и несталима чије породице и данас трагају за одговорима. Право да српске жртве буду дио европске и свјетске културе памћења нећемо тражити ни од кога. Наша лична, институционална, историјска и морална обавеза је да, док смо живи, говоримо у име оних који су страдали због свог имена и презимена, због своје вјере и онога што јесу. Јер, због њиховог страдања ми данас постојимо. Настављамо да говоримо о српском страдању широм свијета. Директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић

СРПСКО СТРАДАЊЕ ПОСТАЈЕ ЕВРОПСКА ТЕМА: СНАЖАН МЕДИЈСКИ ОДЈЕК КАМПАЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА У РИМУ Италијански и европски медији „Il Giornale“, „Il Tempo“, „Libero Quotidiano“, „Affaritaliani“, „NewsEurope“, „EU Reporter“ и „KOSMO“ готово једногласно оцјењују да кампања „Упознајте српско страдање“ отвара пред европском јавношћу тему која је предуго била гурнута у страну — страдање српског народа као недовољно познато и занемарено поглавље историје Европе 20. вијека, уз јасну поруку да без српских жртава нема цјеловитог европског памћења. Медијски одјек кампање није остао само у Италији. Текст о кампањи „Упознајте српско страдање“ објавио је „NewsEurope“, а пренио га је и „EU Reporter“, европска медијска платформа са сједиштем у Бриселу. У текстовима се наглашава да кампања настоји да српско историјско искуство представи кроз документе, архивску грађу и лична свједочанства, изван политичких тумачења и стереотипа.

ГРАЂАНИ РИМА УПОЗНАЈУ СЕ СА СРПСКИМ СТРАДАЊЕМ

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић изјавио је да је излазак изван граница српског простора један од кључних циљева кампање „Упознајте српско страдање“. „У тренутку када се на српски народ врше политички притисци, посебно је важно да се наш глас чује и изван граница наших простора. Једноставно, не смијемо да дозволимо да било ко у свијету одређује које ће жртве бити поменуте, а које прећутане, и да политичке одлуке и политички притисци постану замјена за чињенице“, рекао је Бојић. Он наглашава да је циљ да се глас српских жртава чује на најважнијим мјестима у свијету. „Ако се говори о жртвама, онда се морају поменути све жртве. Ако се тражи суочавање, сви се морају суочити и запитати се зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима“, поручио је Бојић.

Српско страдање дио је слике Рима. Од 7. до 13. септембра, у оквиру Међународне дигиталне кампање „Упознајте српско страдање“, садржаји Меморијалног центра Републике Српске приказују се на више локација у италијанској престоници. Кампања је постављена на Пјаци дела Република и Виа Национале, код Кастел Сант’Анђела и на Лунготевере Прато, у подручју Кавура, на Лунготевере Тестачо, у дијелу града који обухвата Трастевере, Маркони, Монте Верде и Ђаниколо, као и на Виа Грегорио VII, у близини Ватикана.